Prva jutarnja rosa pala je po polju,
bosa sam, ali ne smeta mi ,
stopala mi vlazna, godi mi.Vjetar se lagano poigrava
sa mojom raspustenom kosom,
dok se tek rođeno sunce
cezljivo umiva sa prvom rosom.Čujem glasove iz daljine ,
ali ne razaznajem rijeci,
kao da mi nešto govore…
ne,ne razumijem šta žele reci.Ne čujem ti korake ,
ali znam da mi prilazis,
ne vidim ti lik, ali znam ,
samo mi ti u snove dolazis.Kroz misli mi prolazi
„od kuda sada ti“,
ali zar je to i bitno
tu si kraj mene, moj jedini…
Jedan san
